Šta je kosa?

San svake žene (pa i muškarca) je bujna, lepršava i zdrava kosa koja ima pun volumen. Pored toga što zdrava i lepa kosa čini svaku ženu posebno privlačnom i atraktivnom, u izgledu kose se ogleda i njeno zdravlje. Često ste očajavali zbog opadanja kose, zbog ispucalih i izumrlih krajeva i kose koja je bez sjaja, tanka i beživotna. Često pranje kose i korišćenje skupih preparata neće oporaviti vašu kosu.

Da biste bolje razumeli sve probleme kose - kako kosa raste, zašto opada, zašto je tanka i beživotna, morate sagledati problem od samog početka, tačnije od same dlake. U nastavku teksta pročitajte o tome šta je kosa i kakva je njena struktura, kako biste lakše uvideli probleme vaše kose i kako biste ih lakše rešili.

Šta je kosa?

Uopšteno, kosa predstavlja rožnatu tvorevinu koja se javlja isljučivo kod sisara. Nju čini skup vlasi koje rastu iz korena dlake i hrane se sebumom koji proizvodi lojna žlezda.

Kosa se sastoji iz keratina, vode, masti, minerala i pogmenta melanina, koji je zaslužan za njenu boju i zaštitu od UV zračenja. Svaka vlas se sastoji iz više delova i tokom svog života prolazi kroz nekoliko faza.

Struktura kose

Dlaka se sastoji iz 3 sloja:
  1. Medule,tj. ćelija srži - najdublji deo ljudske kose se sastoji od velikih, labavo povezanih keratinskih stanica, koje uzrokuju teško prodiranje proizvoda za negu kose.
  2. Korteksa, središnji deo - sadrži i melanin, čini oko 90% težine kose i daje dlaci konačni oblik, sjaj, elastičnost i kovrdžavost. U kortikalnim stanicama postoji pigment koji daje kosi boju. Eumelanin je odgovoran za crno-smeđu boju, a feomelanin za svetlo-crvenu boju. Njihov odnosi određuje boju vaše kose. Osnovne boje su smeđa, crna, plava, crvena, pepljasta i siva, ali postoji i nekoliko desetina razlličitih nijansi. Na korteks, koji sadrži prirodan pigment utiču bojenje, trajne frizure i peglanje kose.
  3. Kutikula se sastoji od izumrlih rožnatih ćelija kože. Izgled kutikule najviše utiče i zapravo pokazuje zdravlje vaše kose. Ukoliko su ljuske usko pribijene i sasvim isprepletene, onda je vaša kosa zdrava.  Tada će kosa pokazivati sjaj, imaće gustinu i biće  vitalna. Međutim,  može da se desi da dođe do otvaranja ljuskastog sloja. Na primer tvrda voda i te kako može da utiče na ovaj process, obzirom da tada kosa nabubri i upravo dolazi do rupa na kutikuli, ili usled promene pH-vrednosti, tada dolazi do promena struktura kutikule.Tada ljuske nisu isprepletene kako treba , i tada kosa nije i ne izgleda zdravo. Takva kosa nema sjaj, nema živosti i potpuno je beživotna i vidno oštećenja. Keratin, obzirom da zauzima najveći deo i sastav dlake, i te kako određuju strukturu kose. Od keratina zavisi da li će kosa biti ravna, glatka da li će imati sjaj i živost.  Ukoliko dođe do oštećenja proteina u kosi, automatski će struktura kose i izgled vaše kose biti drugačiji.
  4. Keratin α-heliks,
  5. Disulfidna veza.
Tanka kosa ima samo 2 sloja. Ona ne sadrži ćelije srži. Medulu imaju normalne vlasi i vlasi veće debljine.

Karakteristike kose

Kosa ima nekoliko karakteristika, i to:
  • Oblik vaše kose. Zavisi od pozicije u kojoj dlaka izbija iz lobanje. Tako kosa može biti talasasta, ako raste pod uglom ili može biti ravna, ako dlaka raste uspravno. Sada vam je jasno zašto neko ima kovrdže ili lokne, a neko ima ravnu kosu.
  • Sledeća karakteristika jeste to da li je kosa masna ili ne. Vaša kosa je normalna, ukoliko su emulzije sebuma dobro izbalansirane - tada je kosa glatka i svetla. Ukoliko su emulzije bogate masnim kiselinama, onda je vaša kosa masna. Ukoliko su emulzije siromašne mastima i nemaju puno vode u sebi, tada je kosa suva, gruba i lomljiva.
  • Gustina kose. Gustina kose predstavlja broj dlaka, pa tako za nekog možete reći da ima gustu i bujnu kosu, dok neko ima izuzetno retku kosu. Osobe koje imaju crvenu kosu imaju debelu dlaku, ali je broj dlaka dosta manji. Osobe koji imaju plavu kosu imaju slabu dlaku, ali zato imaju najviše dlaka na glavi. Srednja gustina kose je kod osoba koji imaju crnu ili braon kosu. 
  • Boja kose. Prirodna boja kose zavisi od melanina. Osnovne boje kose su: smeđa, crna, plava, crvena, pepljasta i siva, ali postoji i nekoliko desetina razlličitih nijansi. 
  • Rast kose. Vaša kosa dosta brže raste kada ste mlađi i tako je sve do vaše 30 godine života. Kosa brže raste tokom leta, kao i kod žena, u odnosu na muškarce. Kosa više opada tokom jeseni i u zimskim mesecima.  Kosa raste, ali i opada. Normalan broj dlaka koji opadnu sa glave u toku dana iznosi od 50 do 100 dlaka svakog dana.

Šta je dlaka i njene karakteristike

Kod čoveka, dlake osim na glavi, rastu na skoro svim delovima tela, osim tabana, usana, unutrašnje strane dlanova,  prstima i delova genitalija. Svaka dlaka se sastoji od 10% vode, masti, minerala (gvožđe, cink, jod, kalcijum, mangan...) i pigmenata - melanin i 90% proteina - keratina.
Svaka dlaka se sastoji od korena dlake i stabla dlake. Koren dlake naziva se folikul dlake i nalazi ispod površine kože, umetnut u lopticu - bulbu. Bulba služi za ishranu folikula. Folikul dlake je glavni jer predstavlja izvor stem ćelija koje služe za rast kose i jedne su od najdinamičnijih i najaktivnijih ćelija u organizmu. Folikul ili koren dlake se hrani sebumomm koji proizvodi lojna žlezda, locirana na njegovim ivicama, što kosi daje elastičnost i fleksibilnost.


Koje funkcije ima kosa?

U biološkom smislu kosa kod čoveka ispunjava veliki broj funkcija. Na prvom mestu štiti glavu od spoljnih uticaja, pomaže kod termoregulacije, a ima i estetsku ulogu.
Takođe je od značaja da se uz koren svake dlake nalazi po jedan mišić. Prilikom skupljanja tog mišića dolazi do podizanja dlake i time do karakteristične naježenosti. Pri tome posebno vlakno živca aktivira mišić dlake. Nasuprot tome u stablu dlake, kao onom delu dlake koji se ne skraćuje kod frizera, nema živaca. Inače bi šišanje kose bilo veoma bolno.

Kako raste kosa?

Ljudska kosa počinje da se razvija još pre rođenja. Poznato je da se svi folikuli dlake (neverovatnih 5 miliona)  na telu formiraju do 22. nedelje trudnoće, od čega se preko 100 000 folikula nalazi samo na glavi. Kako rastemo, i naša kosa raste i menja se, prolazeći na tom putu kroz više različitih stadijuma.
U biološkom smislu razlikujemo lanugo i terminalne dlake. Lanugo dlake se javljaju još u materici i možemo ih podeliti na malje i vunaste dlake. Od četvrtog fetalnog meseca stvaraju se malje, one su kratke i nisu pigmentovane. Oko šestog meseca malje bivaju zamenjene vunastim dlakama, koje su malo grublje i pomalo obojene. Kod ženskog pola vunaste dlake ostaju očuvane ceo život na oko tri četvrtine telesne površine, dok ih kod muškaraca pod uticajem seksualnih hormona pretežno zamenjuju terminalne dlake koje su deblje i pigmentovane. Istovremeno se terminalne dlake mogu diferencirati po telesnoj regiji. Na taj način dolazi do različitog izgleda kose na glavi, obrva ili dlaka ispod pazuha.

Tokom većeg  dela  života  rast  kose je cikličan, trajanje je genetski determinisano. Kao što smo već rekli, postoje tri ciklusa  rasta kose:
  1. anagena-faza rasta
  2. katagena-faza  tranzicije
  3. telogena- faza mirovanja i na kraju faza ispadanja.
  1. U prvoj, anagenoj fazi u kojoj se nalazi oko 90% vlasi, kosa raste tj. ponovo se stvara koren dlake i započinje stvaranje vlasi. Ova faza kod čoveka traje od 2 do 6 godina i za nju je karakterističan stalan rast kose, pri čemu ona raste otprilike 1cm mesečno.
  2. Druga, katagena faza se nastavlja na anagenu pri čemu matriks ćelije zaustavlja deobu ćelije. Usled toga,  dolazi do sužavanja i do skraćivanja folikula kose na 1/6 svoje dužine. Istovremeno se prekida spoj između stabla i papile dlake, što vodi do opadanja kose zbog prekida dotoka hranjivih materija. Kod čoveka se otprilike jedan procenat celokupne kose nalazi u toj fazi rasta. Ova faza traje 2 do 3 nedelje i obuhvata manje od 1% vlasi.
  3. U trećoj fazi ciklusa, telogenoj fazi, folikul se regeneriše i opet počinje deoba ćelije, te samim time ponovo nastupa proizvodnja kose. U ovoj fazi nalazi se 10 do 15% vlasi i za to vreme u proseku svaki dan opadne 25-100 vlasi kose, što se smatra normalnim vrednostima. To su vlasi koje se najčešće gube češljanjem ili pranjem kose. Međutim, sve što je preko tog broja tumači se kao pojačano opadanje kose i ukazuje na prisustvo nekog problema, čijem rešavanju treba ozbiljno pristupiti. Nakon završene telogene faze, folikul se ponovo spaja sa papilom (svojim izvorom hranljivih materija), čime su stvoreni uslovi za otpočinjanje novog ciklusa.
Pomoću takozvanog trihograma može se ustanoviti u kojoj se fazi rasta nalaze pojedinačne vlasi. Pri tome se isčupa nekoliko dlaka na početku čela te se pod mikroskopom analizira koren kose. Na taj način se na primer mogu razjasniti određene fiziološke promene poput alopecije.

Kako ojačati strukturu kose

Kako biste ojačali svoju kosu, postoje hranljivi sastojci koji pomažu da dlaka bude jača. Neki od njih su:
  • Gvožđe - potrebno je za rast kose, jer pomaže u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Oni daju kiseonik i hranljive sastojke folikulima kose. Opadanje kose često može biti simptom anemije usled nedostatka gvožđa.
  • Vitamin C - pomaže telu da apsorbuje gvožđe, čime se osigurava da telo ima odgovarjuća crvena krvna zrnca, koja utiču na raast kose. Vitamin C je takođe snažan antioksidans i štiti folikule dlake od štetnih slobodnih radikala koji doprinose gubitku boje i čak do gubitka kose.
  • Biotin - oblik vitamina B, takođe poznat kao vitamin B7. Amino kiseline čine sastavni deo proteina i time pomažu kod oblikovanja keratina u kosi. Biotin takođe pomaže u poboljšanju čvrstoće i elastičnosti korteksa kako bi zaštitio kosu od oštećenja okoline.
  • Niacin - još jedan vitamin B koji je važan za zdrav izgled kose. Niacin (vitamin B3) pomaže da popravi DNA u ćelijama folikula dlake. Usled nedostatka niacina vaša kosa neće izgledati zdravo.
  • Cink - utiče na DNA, koja je potrebna za sve ćelije, uključujući ćelije folikula dlaka, i time je važna za rast kose. Cink takođe pomaže u ravnoteži hormona, što je korisno jer neuravnoteženi hormoni mogu biti glavni faktor kod  nekih vrsta gubitka kose, posebno kod žena. Bez dovoljno cinka proteinska struktura folikula dlake se može pogoršati, što uzrokuje opadanje i gubitak kose.

Kako očuvati građu dlake

Neka od pravila koja mogu poslužiti da se izbegnu oštećenja i da bi imali stalno zdravu i jaku dlaku:
  • Koristite šampon bez sulfata – ovo je veoma važno, jer u suprotnom svi drugi šamponi koji sadrže jake hemikalije mogu oštetiti ne samo koren dlake, već celu strukturi dlake;
  • Kod frizera treba da idete na svaka dva meseca  na skraćivanje krajeva– ovo je izuzetno važno, morate se osloboditi oštećenih krajeva da bi kosa nastavila da raste neometano i zdravo;
  • Nemojte da koristite grube elastične gumice za kosu one će oštetiti dlaku i tako je slomiti;
  • Neophodna vam je dobra cirkulacija, pre svega za brži rast – jednostavno masirajte vašu glavu;
  • Ishrana je jako važna za strukturu kose – što više namirnice koje su bogate vitaminima A, B, C i E, koje daju kvalitet vašoj kosi;
  • Smanjite upotrebu hemijskih proizvoda – mnogo farbanja, blanš ili botoksiranje kose, sve to utiče na slabljenje i oštećivanje kose. Koristite proizvode isključivo na prirodnoj bazi;
  • Koristite dodatnu nega uz pomoć proteinskih pakovanja ili posebno spremljenih maski za kosu;
  • Prečesto feniranje – osim vrelog fena, tu je i presa, kao i figaro za kosu. Trudite se da što češće prirodno sušite kosu;
  • Češljanje kose od korena prema dole  – češljanje zapetljanih delova od vrha prema dole uzrokuje pucanje kose. Zato je bolje da podelite kosu na pramenove, i da je četkate od dna prema gore. Ovaj način je dosta nežniji i manje je stresan za vašu kosu i
  • Nemojte biti grubi sa mokrom kosom  – kad je kosa mokra, ona je najviše osetljiva i podložna je lomljenju i pucanju vrhova. Mokru kosu treba da počešljate isključivo sa češljem širokih zubaca.

0 коментара:

Постави коментар